Avengers: Infinity War - Da li je ovo najbolji superherojski film ikada?

Smela tvrdnja iz naslova čini mi se da ima jako uporište u svojoj istinitosti. Marvel uradci u poslednje vreme nisu imali baš previše "originalnosti", pogotovo ako je slučaj s nastavcima neke popularne franšize. U ovom slučaju, dugom dva i po sata, međutim, sve je skockano tako da izazove utisak "veličanstvenosti", kako na polju specijalnih efekata, tako i po višeslojnosti same priče.

Sve je u Avengers: Infinity War beskrajno šareno i šljašteće. Čak i tamo gde pojedine scene pomalo "štucaju", zakrpa se brzo pojavi, još šarenija i šljaštećija, pa se rupa (rupica) skoro i ne primećuje. Ono što je možda i najveće scenarističko postignuće ovog filma u odnosu na ijedan dosad postojeći superherojski film, jeste da se u njemu pojavljuje pregršt superheroja (neki kažu 32, neki 40, a neki čak i više), a da je svakom od njih dodeljena sasvim jasna i obrazložena uloga. Dakle, izbacite li Starka... loše je, izbacite li dr Strange-a... isto, izbacite li Crnu udovicu... užas... i sve tako... A, tu su i Spiderman, Black Panther, Hulk, pa ekipa iz Guardians of the Galaxy, o Thoru i Captain America da i ne govorim... ma i najmanji superherojčić je ovde zlata vredan...

A, tu je i arhizločinac Thanos, s trunkom neke zlehude sete u svojim čudovišnim očima i genocidnom idejom da uništi pola univerzuma, kako bi druga polovina mogla bolje da živi...

Da bi svoje namere sproveo u (zlo)delo, Thanos mora da dođe u posed moćnih Infinity Stones, kojih ima šest komada. Tada je dovoljno samo da pucne prstima. Avengersi mu dođu kao poslednja odbrana, a dva od ta moćna dragulja nalaze se baš kod dvoje od njih - dr Strange-a i Vision-a. Može li se Thanos zaustaviti "združenim snagama"?

Ako je prvi The Avengers doneo nešto sasvim novo u Marvel filmski svet, predstavljajući zaista vredno ostvarenje, drugi Avengers: Age of Ultron pomalo "štucao" u nastojanju da bude "originalniji" od prethodnika, ovaj treći film postavio je neke sasvim nove superherojske standarde, pa... postajući bar ravnopravan, ako ne i jači po emociji od prvog.

Ako ima nešto što bi se dalo zameriti jednom ovakvom ostvarenju, onda je to najava da nas očekuje i četvrti film franšize - sledeće godine. Ovaj film, sam po sebi, ima dovoljno šokantan završetak, da je moglo i bez priče o "nastavku", koja se vuče kroz medije. Postcredit scena baš i ne otkriva šta nas očekuje u tom novom filmu, a moja jedina zamerka jeste što se zna da ona postoji, a treba "istrpeti" svu tu dugačku odjavnu špicu da bi se stiglo do nje.