Ready Player One - Igrarija

Prvi utisak o novom filmu koji je potpisao mnogima jedan od najomiljenijih Holivuđana, jeste da se nalazite u jednoj velikoj - kompjuterskoj igrici. Tamo gde je još davne 1982. godine pokušao da vas odvede TRON. Naravno, prošlo je 36 godina od tada, pa sada sve deluje mnogo uverljive, ali da li i zlokobnije?

SAD u ne tako dalekoj budućnosti. Vlasti, suočene s brojnim izazovima "moderne civilizacije" digle su ruke od rešavanja problema, razvijajući samo segment zabave - poznat kao "virtuelna realnost". Narod, skučen u svojim kontejnerskim udžericama naslaganim jednim na druge i postavljenim na prljavim ulicama punim svakojakog otpada, najviše vremena provodi koristeći WR naočare i "živeći" u ultra-popularnoj igrici nazvanoj "Oasis". Svi tu mogu da budu šta žele, a ispunjavajući postavljene zadatke zarađuju (ili gube) dovoljno novca da sebi priušte sve ono što ne mogu "napolju" u stvarnom svetu.

E, pa Wade Watts je tinejdžer, prilični usamljenik u stvarnom životu (pa i u kompjuterskom svetu, jer ne želi da bude pripadnik nijednog "klana"), ali je i jedan od šampiona simulacije "Oasis". Kada umre čudnovati i basnoslovno bogati izumitelj igrice, on testamentarno ostavlja zadatak svima da će njegov naslednik postati onaj koji pronađe "uskršnje jaje" sakriveno negde u igrici. To je znak da počne očajnička trka svih učesnika, jer pobeda u igrici znači i da postajete kreator sudbine celog (američkog) čovečanstva. A, nemaju baš svi učesnici pravdoljubive planove...

Naravno, kao što i treba očekivati od Spielberga, on vešto kombinuje sve motive u ovoj 140 minuta dugoj epopeji. Tehnički sve je besprekorno izvedeno, a same scene filmskih (odnosno "igrarijskih") jurnjava i borbi izgledaju zaista vratolomno (zbog toga i pretpostavljam da je za kompletan užitak neminovno da se film gleda u odgovarajućem bioskopskom ili bar strogo gejmerskom ambijentu).

Film je prepun asocijacija na "prošla vremena", pa je i svojevrstan omaž "Pop-artu". S te strane, verovatno će u Ready Player One mnogo više uživati oni koji su i bili deo tih vremena (kao i sam reditelj) ili ih, bar, kapiraju na dovoljno nostalgičan način. Uostalom, film i počinje sa "Van Halen" i "Jump", a jedna od ključnih scena jeste i omaž "The Shining.

Ono što bi, eventualno, moglo da se provuče kao zamerka celoj Spielbergovoj "igrariji" jeste to što usled svih tih ekspozivnih specijalnih kompjuterskih efekata nije još malo poradio na emotivnim "nijansama" glavnih likova filma (uključujući i glavnog negativca). Da se tu još malo "razgranao" dobili bismo veličanstvenu dozu adrenalina, ravnu onoj, pa, recimo iz njegovog epohalnog E.T. the Extra-Terrestrial. Ovako, dobili smo veoma zanimljivu, ali, rekao bih, i previše "prolaznu" igrariju, koja, ipak, tek povremeno zasija tako da će vam se oči zacakliti  i napuniti suzama. Lepo je to i dirljivo kad vidite da jedan čuveni reditelj ima iste/slične snove kao i vi. Samo je šteta što on ima mnogo više moći da te snove "proizvede" u stvarnost, čineći ovaj svet boljim mestom, ali pri-tom to i ne čini baš u potpunosti, nego pravi neke kompromise, pa bili oni i tako sitni, kao što je ovde slučaj.

Ako razumete šta hoću da kažem.

Ocena: 8+ (-)