All the Money in the World - Ispuš(t)ena prilika

Još jedan od onih filmova koji američki kritičari prilično uzdižu u nebesa, a zapravo je običan - bljak!

Zašto je, dođavola, Ridley Scott morao da snimi nešto ovako loše? Scenaristički, film All the Money in the World pun je rupa, iako je za predložak imao jednu knjigu - koju je napisao izvesni John Pearson. Dakle, nije mu falilo materijala, jer, nemoguće da jedna knjiga ima toliko praznina u dočaravanju nečijeg života, pa makar bila usredsređena samo na jednu epizodu iz nečijeg života - otmicu 16-godišnjeg tinejdžera, po imenu John Paul Getty III.

Upravo to je osnovni problem ovog filma. Svi likovi su prikazani prilično ravno, osim donekle onog koga glumi Christopher Plummer (deda Getty), A, i on je, prilično oskudan kada se uzme poređenje s nekim drugim filmskim bogatašem iz stvarnog života (ili obrnuto), poput, recimo onoga koji je dočarao Orson Welles u Citizen Kane. Tu negde se trude i Michelle Williams i Charlie Plummer, ali, zaboga, šta tu radi Mark Wahlberg? Lik koga tumači, "čoveka od poverenja" koga je John Paul Getty poslao u Rim da "pazi na majku" pregovara sa otmičarima, potpuno je potrošen u filmu na - ništa! I, dok, neupućeni gledalac očekuje da svakog trenutka eksplodiraju njegovi mišići i potamani otmičare, to se, uopšte ne dešava, već Wahlberg/Chase statira u filmu potpuno nezainteresovano, skriven iza svojih smešnih prevelikih naočara s dioptrijom. O ocu nesrećnog John Paul Gettyja III da i ne govorim - on se malo na početku pojavi, podrogira se, nestane iz filma kao kakav nebitan lik, pa vam se učini da će opet postati bitan, jer ga ima u jednoj važnoj sekvenci, pa onda totalno nestane ko da ga nikad nije ni bilo i ne pojavljuje se nigde više kao da nije ni postojao.

Da ne otkrivam sad detalje filma, koji čak i može da se gleda, ako nemate prevelike prohteve, ili ste potpuno neupućeni u ono što se stvarno desilo u ovoj aferi. Tek, reći ću da događaji opisani u filmu prilično prekrajaju stvarne događaje, i to je ono što zaista ne treba oprostiti Ridleyu. Zašto je to uradio? Čak i smešno oskudna odjava na kraju filma (ona slova što kao objašnjavaju šta se potom desilo), uopšte ne govore nikakve bitne informacije o tome šta se dalje dešavalo s pravim protagonistima. 

Tako, posle ovog filma, ostaje potpuno nerasvetljena psiha jednog od najbogatijih Amerikanaca ikada, koji je prvo odbio da plati otkup za svog unuka. Iako on u jednoj sceni kaže - "Zašto bi to uradio, pa imam 14. unučadi", Ridley je sve te "unuke" totalno sakrio od nas. Uostalom kao i svu ostalo bogataševu decu, uključujući i njegovih pet žena. Rećićete - "ovo nije biografski film o Gettyju". Ma, dajte, ovo je prilično bezobzirno prekrajanje isotirje i biografije jednog čoveka, iz koga su izostavljeni neki zaista "sočni" detalji. Kao, na primer,onaj, da nije hteo da se javi unuka na telefonski poziv, kada ga je ovaj pozvao da mu zahvali što je konačno platio otkup. A, to je samo jedan od "detalja" koji nedostaje u slagalici zvanoj "Getty", a koju Ridley nije umeo (ili smeo) da sastavi.

Ako je istina da je Ridley ponovo snimao sve kadrove u kojima je Kevina Spaceyija menjao sa Plummerom, onda je mogao i ponovo da snimi ceo film.  

Strašno, kakva ispuš(t)ena prilika...