We Bury the Dead - Da su bar...

Ovo je, zapravo zombi-drama.  I, kao takvu je treba isključivo posmatrati. Dejzi Džedaj Ridli u glavnoj ulozi. I to je najglavnije. Dobro, možda je glavnije da je u pitanju australijski film. Režirao ga je Zak Hilditch (Rattlesnake, 1922, These Final Hours...), ali ovaj film "debelo" zaostaje za, recimo, filmovima poput Wyrmwood, čak i nastavkom mu Wyrmwood: Apocalypse, s takođe zombi-australijsko tematikom...

Dejzi je ucveljena žena, Amerikanka, koja odlazi u Tasmaniju da pronađe svog nestalog muža, nakon što je eksperiment američke vojske krenuo po zlu i tamošnje stanovnike pretvorio u zombije. Ali, ne sve! Neki su samo mrtvi i nisu se vratili. A, oni koji su se vratili ne postaju odmah zli zombi, već tek vremenom njihovo ponašanje postaje sve gore. Zbog toga je potrebna akcija širih razmera, pa su dobrovoljci angažovani da pronalaze i sahranjuju mrtve, a ako naiđu na nekog "koji se vratio", treba da signaliziraju vojsci da ga oni dokrajče. E, sad, odredište gde se zatekao njen muž prilično je udaljeno od onih koja su dostupna, pa Džedajka mora nekako da se izmigolji iz dodeljenog joj područja i uputi se na drugi kraj Tasmanije kako bi ga pronašla. E, pa, ovaj film jeste o tom putu i onome što na kraju nađe...

U principu, u poslednje vreme sve češće se snimaju žanrovska ostvarenja koja u velikoj meri zanemaruju postavljene postulate žanra i ubacuju taj "sirovo-dramski" element u svoj "storyline". Mene je, tako, recimo slučaj We Bury the Dead podsetio na ono što su ljubitelj apokalipse doživeli u The End We Start From (pročitajte recenziju na The End We Start From - Ženski apokaliptični). Tamo smo imali Jodie Comer, a sada imamo Daisy Ridley. U oba slučaja više pažnje posvećeno je "filozofsko-dramskim elementima" nego "kataklizmičkim" u jednom, odnosno "zombističkim" u drugom slučaju, što može negativno da utiče na pažnju većine gledalaca. Ipak, to ne znači da su ovo automatski loši filmovi, samo su drugačiji. 

Dakle, ko voli zombije - oprez! Ovde ih neće biti baš onakvih kakve smo navikli i u količini potrebnoj da film bude još jedna varijacija na The Walking Dead. Istina, Hilditch, koji je i jedini scenarista, potvrdio je staro pravilo da obično ne valja kada jedan čovek potpisuje i scenario i režiju (slično kao kada u fudbalu penal puca onaj nad kim je prekršaj i napravljen - jer je nepisamo pravilo da će - promašiti!), pa se ostavlja utisak da je scenario mogao da bude i domišljatiji, uključujući i najveću nepoznanicu - zašto se uopšte neki "mrtvi" bude, ali većina ne?

A, šansa? Nju treba dati. Ako ništa drugo, onda zbog Dejzi...