Anniversary - Film godine, distopijski, a naš

Bilo bi nepravedno i neodgovorno reći da ovo nije jedan od najvažnijih, a samim tim i najboljih filmova 2025. godine. U pitanju je izuzetno snažna porodično-politička drama, s elementima "distopijskog realizma", koja svojom angažovanošću opominje na ćorsokak kojim tumara ljudska civilizacija... na ma kom kraju planete da se nalazi...

Amerika, reklo bi se sadašnjica (a, možda i nije). Diane Lane je uvažena profesorka na univerzitetu (reklo bi se liberalnih shvatanja). Njen muž Kyle Chandler vodi porodični restoran, a imaju četvoro dece. Film počinje njihovim zajedničkim okupljanjem na proslavi godišnjice braka Elen i Pola (kako se u filmu zovu pomenuti). Tri ćerke takođe su liberalnih shvatanja, dok se brat Josh (Dylan O’Brien), ne baš ostvareni pisac i porodična neka vrsta "crne ovce" pojavljuje s novom devojkom Liz (Phoebe Dynevor), nazovimo je "radikalkom desničarskih shvatanja". Da stvari budu još gore, ispostaviće se da je Liz nekadašnja studentkinja mame Elen, koja je bila primorana da napusti univerzitet zbog svojih stavova i dubokih neslaganja s tamošnjom hijerarhijom, kojom je pripadala i Elen. U međuvremenu Liz je objavila bestseler-knjigu naslovljenu The Change: A New Social Compact, svojevrsni manifest učenja o novom društvu, postajući i nova zvezda konzervativnih medija i novog političkog pokreta. E, pa, takva godišnjica, međutim, samo je uvod u sledeće, koje će odisati sve gorom i gorom atmosferom, baš kao što se tokom godina menjala i sveukupna klima u društvu, sad već zapalom u totalitarizam, što će kulminirati i tragičnom sudbinom većine glavnih protagonista...

Ono što posebno dalje briljantnost" ovom filmu, jeste pažljivo isklesan scenario, kome, apsolutno ne nedostaje nijedna karika da bi bio svrstan u original društene angažovanosti kroz vizuru umetnosti. Svi likovi u filmu i njihovi međusobni odnosi jesu pažljivo izbalansirani, ali toliko svrsishodno da se, uprkos, jasnoj ideološkoj izdiferenciranosti, nijednog trenutka ne osetimo komotno u svom shvatanju postulata demokratije i totalitarizma, neprestano postavljajući pitanja o smislu jačine uverenja kojim smo obrlaćeni. U krajnjem slučaju, ima li razlike između isključivosti oba pola? I koliko smo daleko spremni da idemo, dok ne prodamo ideje, svoje bližnje, porodicu i državu. I šta je to uopšte država? Distopijska Amerika, u datom slučaju, ili se kroz nju prelama celokupna slika o ljudskoj civilizaciji, samo ovaj put namerno omeđena (trampističkim?) granicama. To je pitanje koje samo vrhunski intelektualci mogu i smeju da postave, ono koje nadilazi provokaciju "na prvi loptu" i zato svim protagonistima ovakve društvene angažovanosti - svaka čast!

Reditelj ovog ostvarenja jeste nagrađivani Poljak Jan Komasa (ove godine isporučio nam je i horor-triler Good Boy, a autor je i cenjenih filmova poput Boze Cialo, Miasto 44, Sala samobójców. Hejter... Za Anniversary verovatno neće dobiti mnogo nagrada (o "Oskaru" i da ne govorim), ali, hej, ovo je film koji je za legendu!!!