Highest 2 Lowest - Kurosava i Denzel

Ono što je najznačajnije kod najnovijeg filma Highest 2 Lowest, koji kao reditelj potpisuje Spike Lee, a u kome glavnu ulogu tumači Denzel Washington, jeste to što ima edukativnu funkciju - odnosno da nova pokoljenja zainteresuje za originalnu verziju filma - onu koju je 1963. godine snimio čuveni Akira Kurosava - Tengoku to jigoku ("High and Love", odnosno "Između neba i pakla", kako je bio preveden na ovim prostorima).

I dok je u Kurosavinom trileru glavni lik bio direktor kompanije za obuću, u Spajkijevoj varijanti, Denzel je mogul muzičke industrije, slavni producent koji je "ime" stekao promovišući mahom crne muzičare. On ima ženu i sina-tinejdžera, kao i planove da ponovo potpuno preuzme kontrolu nad svojom kompanijom, odnosno povrati većinu akcija. Međutim, planove mu poremeti iznenadni telefonski poziv u kome mu se saopštava da mu je sin otet i da za njegovu slobodu otmičari traže 17,5 miliona švajcarskih franaka. Stvari se dodatno komplikuju kada... ah, pa spojlerčić... ko ne želi nek ne čita do kraja pasusa - policija otkrije da je umesto njegovog sina kidnapovan sinovljev drugar...

Svojstveno Spajku, Highest 2 Lowest jeste film "nestandardne" koncepcije. U njemu se smenjuju emocije različitih žanrova, a Denzelov lik je kompleksan, negde na granici herojstva i antiherojstva, čas uzoran porodičan čovek, a čas sebični egoistični spletkaroš s sumnjivo izraženim moralnim načelima.  Ovo je peti zajednički film Lija i Denzela (Inside Man, Malcolm X, He Got Game i Mo' Better Blues) i primetno je da se oni sasvim dobro međusobno razumeju. Međutim, Highest 2 Lowest nije film bez mana. Tu i tamo primetno je da se Spajki možda i previše razigrao, pa tako neki delovi filma deluju kao istrgnuti iz koncepta, a samim tim i suvišni. Tako, recimo, osim izuzetno upečatljivih muzičkih pasaža, povremeno kroz film provejava logo Denzelove firme (?), ima ne baš suvislih humorističknih elemenata, a u odsudnim trenucima filma on čak i "repuje"??? Takođe, osim Denzelovom, ostalim liikovima kao da nije poklonjena dovoljno upečatljiva pažnja, već su tu mahom samo da popune "bravure" glavnog lika. Sve to, nasuprot Kurosavinom klasiku, bespotrebno opterećuje opšti utisak, čineći delo nastalo na osnovu romana "King's Ransom" koji je objavio Amerikanac Ed McBain još 1959. godine, uprkos svoj svojoj "modernoj viziji", nedovoljno atraktivnim da bude bar "ravnopravnije" u odnosu na verziju snimljenu 1963. godine.

Svakako, treba da se pogleda. Pa, onda, potražite Kurosavu i Mifunea - da zaokružite doživljaj!