Weapons - Iza besmislenog naslova...

Zach Cregger jeste, svakako, veoma interesantan stvaralac. Pre tri godine podario nam je osvežavajući horor Barbarian, a sada nam se predstavio i s Weapons koga su mnogi ljubitelji žanra, a i ne samo oni, prikovali u zvezde! Možda, ipak, preuveličano...

Mali pensilvanijski gradić suoči se s nestankom svih učenika jednog odeljenja, osim malog Alexa. Sedamnaestoro nestale dece. Samo su se jedne večeri probudili, u 02.17 sati, i kao hipnotisani istrčali napolje u nepoznatom pravcu. Istraga, usredsređena na učiteljicu, nije dala nikakve rezultate. Ali, u nedostatku valjanog razloga, roditelji nestalih proglasili su učiteljicu za glavnog krivca i vešticu...

Već sam početak, odnosno postavljanje dečjeg naratora koji nam saopštava da je ovo "istinit slučaj", donekle spušta kriterijume onih koji traže ozbiljno umetničko delo. Naravno, da je ovo besmislen "marketinški trik", kojim su valjda autori želeli... šta?

Zatim prisustvujemo zanimljivim "poglavljima" u kojim se koristi tarantinovski način pripovedanja iz Reservoir Dogs. Postepeno se fokus pripovedanja pomera sa zagonetne učiteljice (Julia Garner) na ostale meštane - oca jednog od nestalih dečaka (Josh Brolin), lokalnog policajca koji vara svoju ženu s učiteljicom (Alden Ehrenreich), lokalnog narkomančića (Austin Abrams), direktora škole (Benedict Wong), čudne tetke dečaka Alexa (Amy Madigan)... I, sve bi to bilo u krajnjem redu, da, ipak, kada se sve kockice (poglavlja) poslože, ne ostaje utisak da baš i nisu svi narativni potencijali do kraja iskorišćeni. Tako, na primer, čini mi se da ostaje nedovršena jezivost atmosfere gradića zapalog u tugu zbog nestanka 17-toro dece, pa, praktično, osim upornog oca Brolina svi ostali stanovnici kao da baš i nisu previše zainteresovani da reše misteriju oko koje se plete glavni zaplet (ne bih rekao baš da je Cregger želeo da namerno podvuče crtu ambivalentnosti savremenog življa, da iskoristim savremenu aktuelnu parolu - "Mirno spavaj svete, nije tvoje dete").

Onda dolazimo i do samog naslova - zašto, zaboga "Weapons"??? "Oružja"??? Ovde, priznajem, morao sam da konsultujem AI, koji mi je odgovorio da se s tim rečju "Weapons", zapravo, naglašava to da sva nestala deca iz filma, lako, mogu da se pretvore u "Oružja", manipulisanjem "nečasnih". Svašta, daleka i nepotrebna asocijacija, mnogo bilji naslov jeste onaj naš distributerski - "Trenutak nestajanja"! Eto, zanimljivosti...

Dalje navođenje scenarističkih "rupica", zapalo bi u spojlerisanje, a kako uprkos svemu mislim da je ovo film vredan gledanja, tako bih pokvario "inspiraciju". Ipak, te "rupice" jesu ono što čini razliku između dobrog i podnošljivog filma (horora), pa, slično kao i u slučaju nedavnog hororskog hita  Bring Her Back, ostaje žal za propuštenim zicerima (misteriozna tetka? Kad, šta, zašto???). Tako da, nisam baš sasvim siguran da li je Cregger ovim filmom uopšte želeo da postavi mnoga ozbiljnija pitanja (koja su se sama nametnula tematikom), ili nam je, jednostavno, ponudio samo još jednu običnu hororsku sagu, koja, nažalost, ne prerasta okvire žanra...